VALAAMSKI MANASTIR
Istorija nastanka Valaamskog manastira seže u daleke vekove, a sačuvana istorijska svedočanstva dopuštaju tvrdnju da je postojao već u osvit hrišćanstva u Rusiji. Osnivači manastira prepodobni Sergije i German Valaamski, prvi su u nizu prepodobnih otaca koji su predstavljali primer pobožnosti i bogougodnog života, postavši kasnije osnivači mnogih ruskih manastira i pronoseći apostolsku propoved sve do obala Aljaske.
Sabor Valaamskih Svetih
Valaamski manastir je jedan od najstarijih u Rusiji. Tokom svog mnogovekovnog postojanja, kako je pisao letopisac obitelji monah Juvijan (Krasnoperov, upok.1957.), "vaspitao je mnogo divnih podvižnika, od kojih je neke Sveta Crkva već proslavila, dok se drugi još nisu udostojili otvorenog proslavljanja, ali su poznati po svojoj nesalomivoj duhovnoj snazi i slavni zbog podviga vere i pobožnosti ". 1989.godine, nakon poluvekovne pustoši, monaški zivot na Valaamu je obnovljen. Minule godine svedoče o neprestanom, dubokom molitvenom poštovanju Valaamskih podvižnika, koje iskazuju kako monasi i mnogobrojni poklonici koji dolaze u manastir, tako i parohijani podvorja Valaamskog manastira u Petersburgu, Moskvi, Priozersku i Sortavalu. Pobožnim poštovanjem podvižnika samo se nastavlja i utvrđuje mnogovekovna tradicija. U Valaamskom manastiru čuvaju se brojni štampani i rukopisni opisi života i duhovnih podviga podvižnika koji su se tamo podvizavali, kako svetih koje je proslavila cela Crkva, tako i onih koji uživaju lokalno poštovanje. 4.jula 1999. godine, po blagoslovu sveštenoigumana manastira, Njegove Svetosti Patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II, ustanovljen je dan praznovanja uspomene na Sabor Valaamskih Svetih, koji pada 7.avgusta (dan posle manastirske slave, Preobraženja Gospodnjeg). Sabor čine sveti koje je Crkva već proslavila, dok će podvižnici pobožnosti koji uživaju lokalno poštovanje u taj Sabor biti uključivani po meri u kojoj se budu pojavljivali materijali za njihovu kanonizaciju.
Sabor Valaamskih Svetih cine:
Prepodobni Sergije i German, osnivači manastira. Njihovo žitije je izgubljeno. Letopisni izvori obretenje moštiju prepodobnih vezuju za 1163.godinu, kada su zbog opasnosti od vojnog pohoda Sveđana one bile prenesene u Novgorod, odakle su vraćene u Valaam 1180.godine. Verovatno su tada, u XII veku, prepodobni Sergije i German bili proslavljeni sa Novgorodskim svetima. Kao sveruski sveti proslavljeni su u XIX veku, za vladavine cara Aleksandra I. Sada njihove mošti počivaju u Spaso-Preobraženskoj crkvi Valaamskog manastira.
Prepodobni Avramije Rostovski, čudotvorac (X vek). Stara žitija prepodobnog Avramija i valaamsko predanje koje se na njima zasniva, dolazak prepodobnog Avramija na Valaam vezuju za X vek. U Valaamskom manastiru on je primio sveto krštenje i bio postrižen u monaški čin. Kasnije je utvrdio Pravoslavlje na jugu Rusije, osnovavši u Rostovu manastir posvećen svetom apostolu Jovanu Bogoslovu. Najstariji prepis službe prepodobnom Avramiju potiče iz XII veka.
Svetitelj Jovan Novgorodski (XII vek). Godine 1963. episkopska katedra Velikog Novgoroda bila je uzdignuta u rang arhiepiskopije, a svetitelj Jovan postaje prvi Novgorodski arhiepiskop. Iste godine obretene su i u Novgorod donesene mošti prepodobnih Sergija i Germana Valaamskih, Novgorodskih čudotvoraca. Lokalno poštovanje prepodobnih Sergija i Germana, u granicama Novgorodske eparhije, ustanovljeno je u vreme svetitelja Jovana.
Prepodobni Kornilije Paleostrovski (XII vek). Najstarije rukopisno žitije je izgubljeno. Kasnije žitije (XIX vek), zasnovano na crkvenom predanju, sadrži svedočanstva o boravku prepodobnog Kornilija na Valaamu u XII veku. Boravak prepodobnog Kornilija na Valaamu potvrđen je predanjima i Valaamskog i Paleostrovskog manastira.
Prepodobni Arsenije Konevski (XIV vek). Žitije potiče iz XVIII veka. Prema žitiju, prepodobni Arsenije je na Valaam stigao oko 1393.godine i neko vreme se podvizavao u Valaamskom manastiru, da bi potom osnovao Konevski manastir na Ladogi.
Prepodobni Savatije Solovecki (XV vek). Njegova žitija potiču iz XVI-XVIII veka. Prepodobni Savatije je svoj podvižnicki život otpočeo u Kirilo-Belojezerskom manastiru, a zatim se izvesno vreme podvizavao na Valaamu. U potrazi za još većom usamljenošću napustio je manastir i nastanio se kod kapele na reci Vigi, gde je sreo prepodobnog Germana koji je tu živeo otšelničkim životom. Zajedno su odlučili da se presele na ostrva. Na Soloveckim ostrvima prepodobni Savatije i German su postavili krst i podigli keliju, utemeljivši tako Solovecki manastir.
Svetitelj Genadije Novgorodski (XV vek). Podvizavao se na Valaamu u XV veku, kao učenik prepodobnog Savatija Soloveckog. Kasnije je postao Čudovski arhimandrit, a od 1485.godine arhiepiskop Novgorodski.
Prepodobni Aleksandar Svirski (XV vek). Žitije iz XVI ili XVII veka. Prepodobni Aleksandar je u Valaamski manastir stigao 1474.godine. Tu ga je zamonašio iguman Joakim. Posle nekog vremena otišao je da živi bezmolvnim životom na jedno od manastirskih ostrva, gde se nastanio u pećini. To ostrvo se u spomen na svetog otšelnika zove Sveto ostrvo. Na njemu se i danas može videti pećina u kojoj se prepodobni podvizavao i grob koji je po predanju iskopao sopstvenim rukama. Kasnije je na obalama reke Svire osnovan Trojicki manastir.
Prepodobni Atanasije Sjandemski (XVI vek). Podvizavao se na Valaamu krajem XV veka. Prepodobni Atanasije je bio učenik i samolitvenik prepodobnog Aleksandra Svirskog. Po upokojenju svoga učitelja on je u šumama Karelije, nedaleko od grada Olonca, između jezera Sjandem i Rošinskog jezera, osnovao manastir Uspenska pustinja.
Prepodobni Adrijan Ondrusovski (XVI vek). Učenik i postriženik prepodobnog Aleksandra Svirskog. Kao sto se vidi iz njegovog žitija, prepodobni Adrijan je oko 1520.godine na obali Ladoškog jezera osnovao manastir (Ondrusova ili Andrusova pustinja). Nema svedočanstava o njegovom boravku na Valaamu, ali u Valaamskom manastiru su ga poštovali i molitveno su mu se obraćali za pomoć. U žitiju prepodobnog Adrijana sačuvan je opis čudesne pomoći koju je prepodobni ukazao jeromonahu Inokentiju (XVIII vek), budućem igumanu Valaamske obitelji, za vreme bure na Ladoškom jezeru.
Prepodobni Efrosin Sinojezerski , Novgorodski čudotvorac (XVI vek). Kao sto se vidi iz žitija prepodobnog Efrosina, on je u mladosti živeo u Valaamskom manastiru, gde je svim srcem zavoleo monaški zivot. Po svemu sudeći bio je primoran da napusti Valaam usled najezde Šveđana. Otišao je u Tihvinski manastir, gde je primio monaški postrig. Godina 1592. prepodobni Efrosin je došao u okolinu Novgoroda, gde je osnovao manastir kod Siničeg jezera. Mučenički je postradao 1612.godine, sa čitavim manastirskim bratstvom, kada su Poljaci opustošili manastir. Stari tropar (iz XVII veka) Efrosina naziva prepodobnomučenikom.
Prepodobni German Aljaski (XVIII-XIX vek), rođen je 1757. u Serpuhovu kod Moskve. U početku je živeo u Sergijevoj pustinji, u Sankt-Petersburškoj eparhiji, ali žudeci za potpunom usamljenošću i bezmolvijem, prepodobni German odlazi na Valaam. Monaški postrig prima u vreme igumana Nazarija i podvizava se u pustinji. Godine 1794. kao član duhovne misije napušta Valaam radi propovedi Jevandjelja neznabošcima na aleutskim ostrvima. Mesto njegovog podviga bilo je Jelovo ostrvo, koje je on nazvao Novi Valaam. Tu je proveo više od četrdeset godina. Prepodobni German je do smrti ostao istinski duhovni otac, pastir i misionar, smireno podnoseći progone i klevete, i starajući se za duhovna čeda koja mu je Gospod poverio. Upokojio se u 81. godini života, 1837. godine. Delatnost Valaamske misije i duhovni podvig prepodobnog Germana položili su temelj širenju Pravoslavlja u Americi. Zboru svetih prepodobni German Aljaski je pribrojan 1970.godine.
Svetitelj Ignjatije, episkop Kavkaski i Crnomorski (XIX vek). Kao nastojatelj Trojice-Sergijevog manastira, svetitelj Ignjatije je od 1838. do 1847. mnogo učinio za manastire Peterburške eparhije. Doprineo je procvatu duhovnog zivota Valaamskog manastira, bavio se izučavanjem njegove istorije, starao se o očuvanju njegovih starina. Godine 1838. nastojanjem Svetitelja Ignjatija za nastojatelja Valaamskog manastira određen je iguman Damaskin. Do kraja života Svetitelj Ignjatije se starao za Valaamski manastir i bio učitelj valaamskom monaštvu. To je nadahnuto izrazio iguman Damaskin u svome pismu upućenom vladiki Ignjatiju 30.decembra 1866.godine: "Vi ste tako brižno i očinski čuvali Valaam, i toliko ste svojim staranjem doprineli njegovom napretku, da se to ne može izbrisati iz naših srca i sa stranica istorije."
Prepodobni Lav Optinski (XIX vek). Starac Lav se (zajedno sa starcem Kleopom) na Valaam preselio iz Belobereške pustinje, posle 1808.godine. Na Valaamu je boravio oko šest godina. Primivši dar starčestva od učenika prepodobnog Pajsija (Veličkovskog), starca Teodora, prepodobni Lav je bio mudar i smireni duhovni rukovoditelj valaamskog bratstva. 1997.godine je proslavljen sa drugim Optinskim starcima.
(napomena: slike preuzete sa http://valaam.ru/en)
